Женидба Кумалијћа Мујаге 0001    Огласи се на наму дивојка 0002    Липа Злата Вранић-Алибега, 0003    У ње млого било муштерија. 0004    Једно јутро беже подранио, 0005    Кахву пиоф у својој одаји, 0006    Код њег Злата стоји подвиш руке. 0007    Онда бабо приче говорити: 0008    „Злато моја, у мене једина! 0009    Већ је вакат, да се растајемо, 0010    Просци те просе са стране четири, 0011    Просе те бези по широкој Лици, 0012    Видиш књига твојих просачкиња! 0013    Мени твоји просци додијали, 0014    Што ми биде билице шенице, 0015    Све ми просци твоји појидоише; 0016    Што ми јечма биде у хамбару, 0017    То њихови коњи позобаше. 0018    Сад одбери, за кога ћеш поћи, 0019    Ономе ћу тебе поклонити, 0020    Ја ћу тебе кршно опремити.“ 0021    Дивојка му руци полетила: 0022    „А мој бабо, Вранић-Алибеже! 0023    Ти родио, а ти отхранио, 0024    Мене даји, куд је теби драго!“ 0025    „ „Не ћу, ћери, вјеру ти задајем, 0026    Ти обери, за кога ћеш поћи, 0027    Ја ћу оном тебе поклонити. 0028    Седам те је бега запросило, 0029    Сваки ми је књигу оправио, 0030    А осми је Кумалијћ Мујага, 0031    И тај тебе, ћери, запросио, 0032    То је ага, махане му нема, 0033    Јер је прави јунак на мејдану, 0034    Већ он што је соја фукарскога, 0035    А тебе је госпоја родила 0036    И господским мликом нахранила.“ “ 0037    Дивојка му рече у одаји: 0038    „Кад је тако, бабо Алибеже! 0039    Кад ћеш мени дати изабрати, 0040    Сад не даји своје јединице! 0041    Ето ми брата жениш старијега, 0042    Мехмедбега, брата рођенога 0043    Са Цетине кићеном дивојком, 0044    Липом Ханком гази-Махмутаге. 0045    Ти ’ш купити кићене сватове, 0046    Деде пиши књиге у одаји: 0047    Ко је годиц мени муштерија, 0048    Сваког себи зовни у свтове. 0049    Кад с’ састану на наших сватових, 0050    Ја ћу знати, ког ћу изабрати.“ 0051    Намах беже књигу ујагмио, 0052    Књиге беже пише на колину: 0053    Прву шаље до Новога била 0054    А на руке бегу Зенковићу: 0055    „Зенковићу испод Велебита! 0056    Ходи мени у сватове пођи 0057    На весеље Мехмедбегу моме, 0058    Дигни мени стотину сватова!“ 0059    Другу посла у Врљику равну, 0060    На Врљику мазул-Алибегу: 0061    „Мазул-беже са Врљике равне! 0062    Ходи мени у сватове пођи, 0063    Да женимо Мехмедбега мога, 0064    Подигни ми тридесет сватова!“ 0065    Једну посла у Цетину љуту 0066    А на руке црном Омербегу: 0067    „Ходи мени у сватове пођи 0068    И четрест дигни Цетињана, 0069    Да женимо Мехмедбега мога.“ 0070    Једну посла Хливну бијеломе 0071    А на руке бегу Атлагићу: 0072    „Ходи мени у сватове пођи, 0073    Подигни ми шездесет коњика, 0074    Да женимо Мехмедбега мога.“ 0075    Једну посла пољу Гламочкоме 0076    А на руке бегу Јакирлијћу: 0077    „Ходи мени у сватове пођи, 0078    Стотину ми дигни Гламочана, 0079    Да женимо Мехмедбега нема.“ 0080    Једну посла у Крупу камену 0081    А на руке бегу Бадњевићу: 0082    „Ходи мени у сватове пођи, 0083    Подигни ми тридесет Крупљана!“ 0084    Најстраг посла на Лику Радучу 0085    А на руке Кумалијћ-Мујаги: 0086    „Кумалијћу од Радуча била! 0087    Ходи мени у сватове пођи, 0088    Дигни својих дванаест момака, 0089    Да женимо Мехмедбега мога.“ 0090    Све је биле књиге отиснуо, 0091    Свате чека за три б’јела дана. 0092    Кад четврто јутро освануло, 0093    Бег Алибег рано подранио, 0094    Спреми с’ беже на оџаку своме 0095    И погледа низ поље зелено. 0096    Ето му стиже беже Зенковићу 0097    И уз њега стотину коњика, 0098    Сви падоше по пољу зеленом, 0099    Зенковић му у конак изиђе. 0100    Истом сјели и кахву попили, 0101    Стиже њему мазул-Алибеже 0102    И уз њега јашу коњаници, 0103    И тај њему у конак изиђе. 0104    Истом сјели, па се поздравили, 0105    Стиже њему црни Омербеже 0106    И доведе своје Цетињане, 0107    И тај њему у конак изиђе. 0108    Истом сили, па се подзравили, 0109    Стиже њему беже Атлагићу 0110    И доведе кићене сватове, 0111    И тај бегу у конак изиђе. 0112    Истом сјели, па се поздравили, 0113    Стиже њему беже Бадњевићу 0114    И доведе кићене сватове, 0115    И тај њему у конак изиђе. 0116    Истом сјели и кахву попили, 0117    Помоли се беже Јакирлијћу 0118    И уз њега јашу Гламочани, 0119    И тај стиже у поље зелено, 0120    И тај њему у конак изиђе, 0121    А сватови по пољу падају, 0122    Још им нејма Кумалијћ-Мујаге. 0123    Бези кахву пију у одаји, 0124    Бези млади, дивојке им драге, 0125    Помичу се бези по одаји, 0126    Алибегу веле у одаји: 0127    „Би ли нами изун допуштио, 0128    Да сађемо у твоју авлију 0129    С дивојками коло поиграти. 0130    Да виђамо липих дивојака.“ 0131    Алибег им изун допуштио, 0132    Намах бези на ноге скочише. 0133    Кад сађоше у халват-авлију, 0134    Коло хода тријест дивојака. 0135    Састале се фукарске дивојке, 0136    Нема Златке Вранић-Алибега. 0137    Кад видеше бези у авлији, 0138    Да бегова није у колу Златка, 0139    Дивојкама ни мукает нису, 0140    У авлији они посидаше, 0141    Повикаше бега Мехмедбега: 0142    „Мехмедбеже Алибеговићу! 0143    Хајде, беже у кулу камену, 0144    Изведи нам сестру јединицу, 0145    Нек поведе коло у авлији, 0146    Да заједно коло поиграмо, 0147    Мехмедбеже, на весељу твоме.“ 0148    Оде беже у кулу камену. 0149    Када сестри у одају уђе, 0150    Јал дивојка сједи код пенџера, 0151    Све погледа низ поље зелено. 0152    Мехмедбег јој тихо говорио: 0153    „Злато, сестро у брата једина! 0154    Хајде сађи у нашу авлију 0155    С дивојкама коло поиграти, 0156    Тебе бези зову у авлију, 0157    Нек те бези виде у авлији.“ 0158    „ „Хајде, брате, ја ћу кашње доћи, 0159    То је старост кићене дивојке.“ “ 0160    Поврати се брацо Мехмедбеже, 0161    А дивојка на ноге скочила, 0162    Сама мисли у својој одаји: 0163    „Боже мили, на свему ти фала! 0164    Ја би ли се добро опремила, 0165    Па ’нда сашла у нашу авлију 0166    С дивојками коло поиграти; 0167    Ал се мени ни спремати неће, 0168    Већ овако идем у авлију, 0169    Кад ми аге Кумалијћа нејма.“ 0170    Пао крену кули низ мостове. 0171    Истом ћиде у авлију саћи, 0172    Авлијнска се отворише врата, 0173    А ускочи ђогат у авлију 0174    И на њему Кумалијћ-Мујага, 0175    За њим јаше дван’ест коњаника. 0176    Кад га види кићена дивојка, 0177    Бјежи натраг у кулу камену, 0178    Па дивојка вели у одаји: 0179    „Мал’ што с’ о свог агу не обружих! 0180    Ево мени Кумалијћа мога, 0181    Ваља ми се сада опремати.“ 0182    У том ага одјаха ђогата, 0183    А момци му коња прифатише. 0184    Стаде вика аге Кумалијћа: 0185    „Чујте, наши бези у авлији! 0186    Што с’ у коло, бези, не фаћате, 0187    Не штимате наших дивојака? 0188    Видит ћемо дана данашњега, 0189    Како коло ваља поиграти.“ 0190    У коло се ага уфатио, 0191    А дивојке писму запиваше, 0192    Припиваше агу Кумалијћа 0193    И Златију, кићену дивојку, 0194    А сви бези муче на около. 0195    Опреми се Злата у одаји, 0196    Често гледа са пенџера свога. 0197    Кад у колу агу опазила, 0198    Она рече: „Куку моја мајко, 0199    Море ми друга агу ујамгити!“ 0200    Па потече кули низ мостове. 0201    Кад дивојка у авлију сађе, 0202    Од дивојке авлија засјала. 0203    Вијдаше је без иу авлији, 0204    Сви се бези на ноге скочише, 0205    Па се они колу појагмише, 0206    У коло се они пофаћаше, 0207    Нек с’ окреће коло на около! 0208    А дивојка покрај кола стадем 0209    Крај ње бези у колу ходају, 0210    Сваки Злати тихо проговара: 0211    „Липа Злате, кићена дивојко! 0212    Ход’ код мене у коло униђи, 0213    Да заједо коло поиграмо.“ 0214    Злате мучи, ништа не дивани, 0215    Сви прођоше бези на около. 0216    А кад дође Кумалијћ Мујага, 0217    Њему вели кићена дивојка: 0218    „Кумалијћу, по свиту гледање! 0219    Је л’ ми, драги, изун од тебека, 0220    Да до тебе у коло униђем, 0221    С тобом, драги, коло поиграти 0222    На весељу брата Мехмедбега?“ 0223    Кумалијћ јој тихо одговара: 0224    „Липа Злате, кићена дивојко! 0225    Она с’, драга, рука осушила, 0226    Која твоју не би прифатила! 0227    Обе оне очи искапале, 0228    Које тебе не би погледале!“ 0229    Па за руку уфати дивојку, 0230    Окреће се коло на около, 0231    Све пјевају кићене дивојке. 0232    Згледају се бези у авлији, 0233    Згледају се, међу се говоре: 0234    „,Вид’де ге, једног копилета, 0235    Гдје нам ову ујагми дивојку!“ 0236    Ага мучи, ни мукает није, 0237    Ту би бези кавгу заметнули, 0238    Ал не смиду кавге замећати, 0239    Све гледају Кумалијћ-Мујагу, 0240    Педаљ му се сабље извадило, 0241    Крај њег хода дванаест момака, 0242    Сваки сабљу своју извадио, 0243    Јер чувају агу Кумалијћа. 0244    Кад то види кићена дивојка, 0245    Припаде се Кумалијћу своме, 0246    Могла би се заметнути кавга, 0247    Из кола се изпушти дивојка, 0248    Па побиже у кулу камену. 0249    А сви бези у ахар одоше, 0250    Алибегу ушли у одају 0251    И сједоше код нејг у одаји. 0252    Истом кахву пију у одаји, 0253    Одаји се отворише врата, 0254    А на врата Кумалијћ Мујага 0255    И његових дванаест момака. 0256    Дочека га Вранић-Алибеже, 0257    Испред њега на ноге скочио, 0258    Код себе му мисто намистио: 0259    „Јеси л’, ага, здраво и весело?“ 0260    „ „Јесам, беже, милом Богу фала!“ “ 0261    Делије му кахву наточише, 0262    Мујо кахву пије у одаји, 0263    А говоре бези у одаји: 0264    „Види Мује, једног копилета, 0265    Гдје нам ону ујагми дивојку! 0266    Хоћемо ли кавгу заметнути, 0267    Копилету главу одризати?“ 0268    Ал не смиду кавге замећати, 0269    Јере стоји дванаест момака, 0270    Згледају се момци у одаји, 0271    Све чувају Кумалијћа свога. 0272    Погледао беже са пенџера, 0273    Ал ујаха влашче у авлију 0274    На кулашу коњу великоме, 0275    И он књигу носи у проципу, 0276    У авлији коња одјахао. 0277    Када влашче у одају уђе, 0278    Помоћ викну, бегу полетио, 0279    Предаде му књигу у одаји. 0280    Узе беже, књигу размотао, 0281    Б’јелу књигу гледа код пенџера, 0282    Та је књига са камен-Котара, 0283    Од никаква Гавран-капетана, 0284    Он је бегу књигу оправио: 0285    „Ето т’ књига, Вранић-Алибеже! 0286    Ти проводиш велико весеље, 0287    Жениш сина бега Мехмедбега, 0288    А удајеш своју јединицу. 0289    Све си, беже, зовно у сватове, 0290    Ко т’ је годиц ћери муштерија, 0291    Што си мене, беже, оставио? 0292    И ја сам ти Злати муштерија, 0293    И моја је Злате јауклија. 0294    Кад си мене, беже, оставио: 0295    Ко је твојој Злати муштерија, 0296    Немој му је, беже, поклонити, 0297    Кажи тамо, Вранић-Алибеже, 0298    Ко се твоје прими дивичице, 0299    Нек се књиге прими Гавранове 0300    И мејдана Гавран-капетана 0301    На пољани наврх Вучијака, 0302    Нек доведе кићену дивојку, 0303    Онди ће мени на мејдан изићи: 0304    Ко остане, оном ће дивојка.“ 0305    Кад бег види, што с’ у књиги пише, 0306    Онда беже тихо говорио: 0307    „Чујте, бези у мојој одаји! 0308    Што вас овдје има у одаји, 0309    Свак је мојој ћери муштерија. 0310    Ено Злате још у мојој кули, 0311    Ето књиге Гавран-капетана: 0312    Ко се прима моје јединице, 0313    Нек се књиге прими Гавранове 0314    И мејдана Гавран-капетана 0315    На пољани наврх Вучијака!“ 0316    Бези муче, ни мукает нису. 0317    Нагони се Вранић-Алибеже, 0318    Наћера се и два и три пута, 0319    Бези муче, ни мукает нису. 0320    Онда скочи Кумајлић Мујага: 0321    „Чујте, наши бези у одаји! 0322    Сваки је Злати био муштерија, 0323    Примајте се књиге и дивојке 0324    И мејдана Гавран-капетана!“ 0325    Бези муче, ни мукает нису. 0326    Стоји вика аге Кумалијћа: 0327    „Чујте, наши бези у одаји! 0328    Ја сам липој Злати муштерија, 0329    Ја се књиге примих и дивојке 0330    И мејдана Гавран-капетана. 0331    Да је таман тријест мејданџија, 0332    Док је моје у животу главе, 0333    Ја ћу им редом на мејдан изићи.“ 0334    Па се фати кесе од новаца, 0335    Влаху даде дванаест цекина: 0336    „На ти, влаше, па се напиј вина! 0337    Хајде Гавран’ кажи капетану, 0338    Рок недиља, мејдан понедељак, 0339    Ја ћу њему на пољане доћи, 0340    Са сватови довести дивојку.“ 0341    Узе влашче, кршно зафаљује: 0342    „Фала теби, поштени Турчине, 0343    А на дару и поштењу твоме 0344    И јабуци из господске руке! 0345    Здраво био, па се веселио, 0346    Освојио у мејдану Злату, 0347    С њоме био, пород породио!“ 0348    То му рече, па се натраг врати, 0349    У авлији узјаха кулаша, 0350    Оде влашче натраг у Котаре, 0351    Оста ага у халват-одаји. 0352    А сви бези на ноге скочише, 0353    Сваки своје свате подигнуо, 0354    Отискоше у поље зелено, 0355    Свак окрену својој домовини, 0356    Виш ни бегу у сватове не ће. 0357    А кад види Вранић-Алибеже, 0358    Он повика Кумалијћ-Мујагу: 0359    „Кумалијћу од Радуча била, 0360    Види бега, црн им образ био! 0361    Сваки својој оде домовини, 0362    Не ћидоше мени у сватове, 0363    Оста моја снаха Цетинкиња. 0364    Сад што ћемо мени за сватове?“ 0365    Насмија се Кумалијћ Мујага: 0366    „Алибеже, немој будалити! 0367    Ја ћу теби свате покупити: 0368    Брез Личана сватовања нејма.“ 0369    Билу књигу на колину пише 0370    А на руке личком Мустајбегу: 0371    „Побратиме, лички Мустајбеже! 0372    Ето т’, беже, књиге од менека, 0373    Ево мене у Врани каменој, 0374    Испросио кићену дивојку, 0375    Липу Злату Вранић-Алибега. 0376    Деде дижи по Лици Личане, 0377    Ходи мени у Врану камену, 0378    Ходи мени у сватове дођи, 0379    Хоћеш куме бити код дивојке, 0380    И поведи госпу са оџака, 0381    Снаху моју, а госпоју своју, 0382    Нек јенгија биде код дивојке, 0383    Треће јутро у Врану изиђи.“ 0384    Такву књигу бегу оправио; 0385    А кад књига стиже Мустајбегу, 0386    Књигу гледа лички Мустајбеже 0387    У механи међу Удбињани. 0388    Кад им књигу беже казивао, 0389    Онда рече лички Мустајбеже: 0390    „Сваки хајде сада двору своме, 0391    Спремајте се у конаку своме, 0392    До у јутро, док се роди сунце, 0393    И осва’те код воде Црваћа! 0394    Ваља нами у сватове поћи, 0395    У сватове Кумлијћу моме. 0396    Лети, Тале, узјаши кулаша, 0397    Гони ата по нашој Удбини, 0398    Грлом вичи, у таламбас туци: 0399    Ко год ата држи код јасала, 0400    Седам да је браће у оџаку, 0401    До у утро, док се роди сунце, 0402    Нек осване код воде Црваћа! 0403    Позовни ми Маљковић-Стипана. 0404    Нек подигне тридесет коњика. 0405    Радоване, бегов службениче! 0406    Гони врана по широкој Лици, 0407    По паланках и ближих градових, 0408    Кажи селам Мустајбега свога: 0409    Ко год ата држи код јасала, 0410    Нек осван екод воде Црваћа, 0411    Поведи ми мложију коњика, 0412    Три хиљаде и триста коњика.“ 0413    Оде Раде, појаха гаврана. 0414    Сву ноћ беже сана не имао, 0415    Опрема се лички Мустајбеже, 0416    А опрема госпу на оџаку. 0417    Кад им жарко огријало сунце, 0418    Све се Тале чује код Црваћа: 0419    „Мустајбеже, вакат походити, 0420    Твоја се је Лика искупила, 0421    Стиго ти је Маљковић-Стипане 0422    И уз њега шездесет коњика, 0423    Све маџара испод краја твога.“ 0424    Опреми се лички Мустајбеже, 0425    Па Мустајбег појаха голуба, 0426    А госпоја бегова зеленка, 0427    По дњом Симо поведе зеленка, 0428    Пред њим пође седам бајрактара, 0429    А за бегом тридесет момака, 0430    Мејду њима Тале Личанине. 0431    Све уз бега дрма дабулхана, 0432    Бубњи бију, пишти пиштаљка. 0433    Док се беже диже од Црваћа, 0434    Што уз бега пође коњаника: 0435    Пет хиљада добра коњаника, 0436    Оде сенту у Врану камену. 0437    А док стиже лички Мустајбеже 0438    Треће јутро, у рађање сунца, 0439    Дочека га Кумалијћ Мујага 0440    И уз њега Вранић-Алибеже. 0441    Они војсци таин наредили, 0442    Војска паде на пољу зеленом, 0443    А Мустајбег у конак униђе, 0444    А госпоја у кулу Златији. 0445    Истом сили и кахву попили, 0446    У Мујаге мировања нема: 0447    „Побратиме, лички Мустајбеже! 0448    Мени ваља на Цетину сићи, 0449    Довест бегу снаху Цетинкињу, 0450    Оженити шуру Мехмедбега, 0451    Па ћемо онда дизати дивојку.“ 0452    Насмија се лички Мустајбеже: 0453    „Ето т’, ага, моја дабулхана, 0454    Ето т’ седам мојих бајрактара, 0455    Бирај свата, колико ти драго!“ 0456    Опреми се Кумалијћ Мујага, 0457    Узе свата триста коњаника, 0458    Све пробире добре коњанике, 0459    И поведе Маљковић-Стипана, 0460    С њима Тале пође Личанине 0461    Својим побром малим Радованом, 0462    Отискоше сенту на Цетину. 0463    Кад Мујага на Цетину дође, 0464    На Цетини конак учинио, 0465    Сутра рано повели дивојку, 0466    Вас дан свати љуто путовали, 0467    Док стигоше у Врану камену, 0468    Доведоше кићену дивојку. 0469    Ту ожени шуру Мехмедбега, 0470    И био му куме код дивојке. 0471    Сву ноћ они проводе весеље, 0472    Па у јутро рано подранише, 0473    Понедиљак јутро освануло. 0474    Подигоше кићену Златију, 0475    Отискоше низ поље зелено, 0476    Често пушка пламти у сватових. 0477    Кад су путу били на растанку, 0478    Једни пути окрећу Удбини, 0479    Други иду на дуге пољане. 0480    Вид’ де аге Кумалијћ-Мујаге, 0481    Гдје дочека бега удбињскога! 0482    А фати се књиге Гавранове, 0483    Даде књигу личком Мустајбегу. 0484    Узе беже, свате заставио, 0485    Па прочита књигу на голубу. 0486    Када види лички Мустајбеже, 0487    Стаде вика личког Мустајбега: 0488    „О Личани, браћо и дружино! 0489    Није пута на град на Удбину, 0490    Ваља најпри на пољане сићи 0491    Виђат мејдан нашег Кумалијћа, 0492    Јер нас чека Гавран-капетане. 0493    Свак из нова пушке принабијај 0494    Хитрим прахом и тешким оловом, 0495    Море кавге бити на пољани.“ 0496    Цуше свати, што беже говори, 0497    Свак у лишцу боју проминио, 0498    А из нова пушк епринабија, 0499    Јер свак знаде, да ће мејдан бити, 0500    Да би с’ тамо могло погинути. 0501    Окренуше на дуге пољане. 0502    Кад стигоше на дуге пољане, 0503    Али изишо Гавран-капетане, 0504    Уз њег војске четири хиљаде, 0505    Кума метно бана Задранина. 0506    Кад Мустајбег свате заставио, 0507    Стаде вика бана Задранина: 0508    „О Мустајбег, од све Лике главо! 0509    Да ми најпри танач уфатимо, 0510    Међу војском да нам кавге нема 0511    Посли овог једнога мејдана 0512    Твога беже, Кумалијћ-Мујаге 0513    А и мога Гавран-капетана.“ 0514    А вели му лички Мустајбеже: 0515    „Не будали, бане Задранине! 0516    Да видимо, бане Задранине, 0517    Хоће ли нам трибовати кавга.“ 0518    Стаде вика Маљковић-Стипана: 0519    „Ја чуј, почуј, бане Задранине! 0520    То вам данас помоћи не море, 0521    Да ви овде танач уфатите. 0522    Боме ће Стипан кавгу заметнути, 0523    Да ћу своју изгубити главу, 0524    У мене је шездесет коњика, 0525    И јоиш имам тријест побратима, 0526    Тај ће сваки заметнути кавгу.“ 0527    Кумалијћу узјаха ђогата, 0528    Мустајбегу пољубио руку: 0529    „Хајде, синко, у сто добрих часа!“ 0530    Поћера ага ђогу великога, 0531    Стаде вика Тале Личанина: 0532    „Кумалијћу, Богом побратиме! 0533    Јунак јеси, ти паметан ниси. 0534    Камо т’ пушка Тале Личанина? 0535    Зар се тако у мејдан полази 0536    Брез кубуре Тале будалине? 0537    Млогоме је пушка трибовала, 0538    Могла би ти главу обранити. 0539    На де теби Талину кубуру, 0540    Јутрос нам је добро пренабио, 0541    Осам драма у њу сасуо праха 0542    И четрнејст зрна од олова. 0543    Ако теби буде до потрибе, 0544    Кад се фатиш Талине кубуре, 0545    Она ће ти обранити главу. 0546    Само око чувај и обрве, 0547    Јер с коња ће тебе оборити.“ 0548    Даде му пушку Тале Личанине, 0549    А изјаха Гавран-капетане: 0550    „Чуј, Турчине, Кумалијћ-Мујага! 0551    Један ћемо к другом полетити, 0552    Ударити један на другога. 0553    Гдје с’ сретемо, да се окушамо, 0554    Нека гледа на коњу дивојка!“ 0555    Па поћера један на другога, 0556    Обојица копље отискоше, 0557    Оба коња пала на колина, 0558    Оба их је копље преметнуло. 0559    О мале се пушке појагмише, 0560    Оба им се коња састадоше, 0561    Оватрише, ал’ не зафатише, 0562    Нит сфатише, нит се обранише, 0563    А добри их коњи понесоше. 0564    У мејдану коње повратише, 0565    О кубуре па се појагмише, 0566    Испуцаше, ал не зафатише 0567    И јопе их коњи понесоше. 0568    У мејдану коње окренуше, 0569    О голе се сабље појагмише, 0570    Све нагони један на другога, 0571    Варају се гвожђем у мејдану, 0572    Оба с’ момка хитра пригодила: 0573    Ал привари Гавран-капетане, 0574    Он привари Кумалијћ-Мујагу, 0575    Одсиче му обадва кајаса, 0576    Понесе га ђого по мејдану, 0577    За њим Гавран наврже путаља, 0578    Па поћреа агу по мејдану. 0579    Стаде дрека Маљковић-Стипана: 0580    „Удри, беже, од Бога ти тешко! 0581    Ја виш даље чекати не могу.“ 0582    „ „Стани, сине, така је погодба!“ “ 0583    Све га гони Гавран по мејдану, 0584    Седам га је пута достигнуо, 0585    Седам пута сабљом ошинуо 0586    По долами и плећих јуначких, 0587    Седам на њем рана начинио. 0588    Стоји вика Маљковић-Стипана: 0589    „Кумалијћу, Богом побратиме! 0590    Гдје ти оста Талина кубура? 0591    Изгрди те Гавран-капетане.“ 0592    Кад га чуо Кумалијћ Мујага, 0593    Он се фати Талине кубуре, 0594    Па на ђогу пушку наслонио, 0595    На Гаврана грло упраиво, 0596    Повио се по гриви ђогату. 0597    Кад одапе Талину кубуру, 0598    Пуче пушка Тале Личанина, 0599    На четрнејст зрна полетило, 0600    Погодише Гавран-капетана, 0601    Мртав Гавран паде са путаља, 0602    На десну му фрци пушка страну, 0603    Паде ага на лијеву страну. 0604    Допаде Стипан, уфати путаља, 0605    Мали Раде агина ђогата, 0606    Из нова му зауда ђогата, 0607    Подигоше агу на ђогата, 0608    Нити пада, нити се припада, 0609    А голу му сабљу додадоше, 0610    Сиче Стипан главу Гавранову. 0611    Ага ђогу уз мејдан поћера, 0612    Па повика Задранина бана: 0613    „А чуј, пучуј, Задранине бане! 0614    Ко год жали Гавран-капетана, 0615    Нек излази, да га окајемо.“ 0616    Њему вели бане Задранине: 0617    „Кумалијћу, поштени Турчине! 0618    Не жали нико Гавран-капетана, 0619    Већ ти другог мејданџије нема, 0620    Међу војском нек нам кавге нема!“ 0621    Поврати се Кумалијћ Мујага, 0622    Уз њег иде Маљковић-Стипане, 0623    Он путаља води Гавранова. 0624    Кад стигоше бегу и сватовом, 0625    Кад га види лички Мустајбеже, 0626    Грозне бегу сузе удариле, 0627    Па говори лички Мустајбеже: 0628    „Мореш ли ми ране приболити?“ 0629    „ „Прођи ме се, лички Мустајбеже! 0630    Врло су ме ране савладале.“ “ 0631    Стоји вика бана Задранина: 0632    „Чуј, Мустајбег, од све Лике главо! 0633    Не дај, беже, кавге замећати, 0634    Ја на кавгу излазио нисам, 0635    Да ми гину краљеви солдати.“ 0636    Стоји дрека Маљковић-Стипана: 0637    „Изун, беже, ако Бога знадеш, 0638    Да заметнем кавгу на пољани, 0639    Да окајем ране побратима, 0640    Ил им предам главу са рамена.“ 0641    „ „Немој, сине, Маљковић-Стипане, 0642    Немиј, сине, замећати кавге! 0643    Кад говори бане Задранине, 0644    Кавга добра донити не море.“ 0645    Стоји вика Маљковић-Стипана: 0646    „Ја чуј, почуј, бане Задранине! 0647    Дај ми брже хиљаду цекина, 0648    Јер ће Стипан кавгу заметнути.“ 0649    А вели му бане Задранине: 0650    „Маљковићу, бегов службениче! 0651    Ето теби хиљаду цекина, 0652    Само немој кавге замећати, 0653    Кавга добра донити не море, 0654    Да ми моји гину Котарани.“ 0655    Узе Стипан хиљаду цекина, 0656    Не ћидоше кавге замећати. 0657    Отолен се натраг повратише, 0658    Ван све агу држе на ђогату, 0659    А говори лички Мустајбеже: 0660    „О Личани, браћо и дружино! 0661    Залуду нам и нам и јунаштво, 0662    Свакому је Стипан ујагмио, 0663    Нема њега на широкој Лици. 0664    Видисте ли, лички соколови, 0665    Гдје уцини бана на пољани, 0666    А у бана силовита војска.“ 0667    Отискоше на широку Лику. 0668    Кад сађоше у Радуч на Лици 0669    Билој кули Кумалијћ-Мујаге, 0670    Изведоше агу у одају, 0671    Ага јечи, сва одаја звечи, 0672    Стоји вика личког Мустајбега: 0673    „О мој сине, Маљковић-Стипане! 0674    Хајде гони ата на Удбину, 0675    Доведи ми Омера бербера, 0676    Нека личи агу Кумалијћа.“ 0677    Оде Стипан на Удбину билу, 0678    Доведе му Омера бербера, 0679    Агу личи за пун мисец дана. 0680    Кад изличи Кумалијћ-Мујагу, 0681    Онда му беже на весеље дође: 0682    Ко је аги био у сватових, 0683    Свакога је зовно на весеље. 0684    Ожени се Кумалијћ Мујага 0685    Липом Златом Вранић-Алибега, 0686    С њоме осто на оџаку своме, 0687    С њом родио два посопца сина 0688    И три ћери на оџаку своме; 0689    А никад је није прикорио, 0690    Што је за њу био на мејдану, 0691    Што је седам задобио рана. 0692    Док им главе у животу биле, 0693    Држо добро Маљковић-Стипана, 0694    Често су се они састајали 0695    И заједно вавик војевали.